Home Актуелно Хроника Добар ован, добро стадо
Добар ован, добро стадо ПДФ Штампа Ел. пошта
Написао Урош Меселџија   
четвртак, 21 фебруар 2019 20:42

Сусрети: Влајко Јовешић, пољопривредник из Бачког Новог Села. За шест година, колико излаже  на пољопривредном Сајму у Новом Саду, Јовешић за своје колекције оваца и овнова освојио две златне медаље, једну сребрну и два шампионска пехара

Јунак наше приче Влајко Јовешић од како зна за себе везан је за пољопривреду. Пољопривредом су се бавили његови родитељи, од којих је стекао прва сазнања о сетви, узгоју и свему оном што претходи убирању летине. Прича нам Влајко да су то била тешка времана кад се ручно и садило и брало.Трактори су били ретки, а о комбајнима и осталим пољопривредним  машинама већина тадашњих пољопривредника могла је само сањати.
Сећа се Влајко Јовешић времена кад су многи губили наду и одлазили у веће центре да срећу потраже у фабрикама, али и времена кад су се они који су остали у Бачком Новом Селу удружили и  радили у кооперацији са тамошњом Земљорадничком задругом.
-Имао сам у то време трактор „Белорус“ са којим сам за само једну годину рада за Земљорадничку задругу зарадио кућу у којој и дан - данас живим. Радило се много, али је и зарада била добра. Међу првим смо пољопривредницима у Србији који су шест година пре него је то постала законска обавеза, почели да уплаћују порезе на име доприноса за плату. Задовољни су били у задрузи нашим радом и одговорношћу, а и ми третманом и зарадом.Често су нас у то време ангажовали. Возио сам  сваке године по 50 тура задружног кукуруза  само за Сомбор, а ишло се и у Осијек, Винковце, Жупању, Брчко, Бечеј... - каже Влајко Јовешић и додаје да је задруга престала да издаје  налоге за транспорт удруженим пољопривредницима средином осамдесетих година.


Тадашњем руководству задруге било је милије да им комбинат обавља услуге транспорта. Било је ту и комшијске љубоморе да се не обогатимо. Пошто су нас из године у годину све мање ангажовали на пословима транспорта, купио сам нови трактор  са којим сам почео услужно да се бавим сетвом, кошењем... Радио сам и за задругу и за приватна лица. Било је доста у то време стоке, па су кошене велике површине - каже Јовешић и додаје да је деведесетих година распродао механизацију.
-Деведесетих година била је велика криза. Купио сам у то време камион, али није ишло. Кад сам видео да „леба нема“ од транспорта, а ни од продавнице воћа коју сам отворио 2002. године, донео сам одлуку да узмем овце. Иако сам у то време држао свиње, један познаник ми је предложио да срећу окушам са овцама. Послушао сам га и нисам се покајао. И дан - данас бавим се овчарством и бавићу се док ме снага служи - прича Јовешић и додаје да данас у својим оборима он и његова супруга Јелка имају 60 уматичених оваца расе Ил де франс.
Саговорник „Наших новина“ каже да су његови почеци у овчарству били тешки и да је временом морао много тога да научи како би проникао у све тајне овог посла.
-Уколико се свакодневно не едукујете и не пратите шта се дешава на нашем и светском тржишту у овчарству, нећете имати много успеха. Кад сам постао тога свестан, почео сам обилазити сајмове. Иако није јефтино, доста времана и новца одузима вађење транспортних листа, здравственог стања оваца, дезинфекција возила..., већ седам година сам редован учесник на сајмовима - каже Јовешић и додаје да га само једна колекција, пет оваца и један ован, без обзира где иде, кошта око 6 хиљада, плус гориво и остали трошкови.
-Одлазећи на сајмове, упознао сам доста људи из своје и других бранши. Јављају ми се људи из целе Србије, али и из Босне и Херцеговине, Републике Српске, Македоније, Хрватске... У почетку сам на сајам ишао само у Обровац , нашу престоницу расе ил де франс, а временом сам почео да  одлазим и на оне који се одржавају у Новом Саду, Бачким  Виноградима, Сакулама, Словенији Мађарској, Аустрији... На сваком од тих сајмова научио сам нешто ново, промовисао сам свој рад, а моје колекције овнова, оваца, шиљежади које сам излагао, освајале су пехаре, дипломе... Само на Новосадском сајму освојио сам три златне медаље, једну сребрну и два шампионска пехара - каже Јовешић
Саговорник „Наших новина“ напомиње да овачари који имају доброг овна имају и добро стадо.
-Без доброг овна у овом послу иде се само уназад. Он је пресудан за генетику целог стада. Данас ми је жао што сам у почетку лутао и што сам тек након неколико година дошао до тог сазнања - каже Јовешић и додаје да добар ован расе ил де франс који се купује у иностранству кошта и до пет хиљада евра.
-Кад сам сазнао да др Аца Миловановић ради вештачку оплодњу са замрзнутим семеном увезеним из Француске, одлучио сам се за ту солуцију. Прво јагње који сам доби на тај начин већ две године је шампион Сајма у Новом Саду. Кад је постао шампион сајма за тог овна нудили су ми 2.200 евра, али нисам пристао. И дан - данас је у мом обору. Временом му је цена због година мања, али остаће код мене док живи, пошто је његова заслуга што данас имам   квалитетно стадо - каже Јовешић и поручује да они који крећу да се баве овчарством морају да воле тај посао.
-Прво и основно је да овце треба волети, а након тога стартовати са добрим квалитетом. Истини за вољу, то је доста скупо, али ако се крене са добрим квалитетом, са 100 добрих оваца, за три године могао би се зарадити један стан у Новом Саду - напомиње Влајко Јовешић и додаје да му је једино жао што није раније кренуо да се бави овчарством.            У.М.

 

Последње ажурирано четвртак, 21 фебруар 2019 20:48
 
© 2019 Наше новине. Сва права задржана.
Joomla! је Слободан софтвер објављен под GNU/GPL Лиценцом.